INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINČA" - BIBLIOTEKA
UNIVERZITET U BEOGRADU
INSTITUT OD NACIONALNOG ZNAČAJA ZA REPUBLIKU SRBIJU

repository

  • Usled sve češćeg neobnavljanja ugovora o pretlati na časopise sa izdavačkim kućama, mnoge naučne institucije širom sveta okreću se alternativnim rešenjima za pristup naučnoj literaturi.
     
    Ovo su saveti Biblioteke INN "Vinča" o načinima na koje možete pristupiti naučnoj literaturi koja se nalazi iza paywall-a, odnosno za koju nije plaćena pretlata i ne može joj se pristupiti preko KoBSON-a.
     
    (kliknite na sliku za uvećan prikaz)
    alternativni pristup 
     

    Nađi Open Access verziju

    - instaliraj plug-in - postoji više pluginova koji pretražuju internet i pronalaze Open Access verziju rada. Naša preporuka je da instalirate Unpaywall i/ili CORE Discovery na Chrome ili Firefox brauzeru. Više o ovome možete pročitati na našem blog postu.
     
    - repozitorijumi - postoje brojni digitalni repozitorijumi u otvorenom pristupu koje autori mogu da iskoriste i postave svoje radove. Većina izdavača/časopisa dozvoljava autorima da postave verziju rada koja je prihvaćena za objavljivanje (accepted manuscript) u otvoreni pristup, najčešće nakon određenog embargo perioda. Repozitorijume je najbolje pretraživati preko naučnih pretraživača i agregatora:
    CORE - najveći agregator i pretraživač digitalnih repozitorijuma
    BASE - agregator i pretraživač digitalnih repozitorijuma kojim upravlja Univerzitet u Bilefeldu.
    Repozitorijumi preprint verzija radova:
    Institucionalni repozitorijumi u Srbiji: DAIS, Cherry, CER, VinaR, itd.
    OpenDOAR - baza registrovanih repozitorijuma koji imaju Open Access politiku pohranjivanja radova
     

    Kontaktiraj autora

    Mnogi izdavači dozvoljavaju odgovorno deljenje Vaših ličnih naučnih radova. Možete kontaktirati autora (obično su podaci za kontakt vidljivi na veb-sajtu časopisa ili u citatnim bazama Scopus ili Web of Science) i zamoliti ga da Vam pošalje svoj (autorov) primerak rada.
    Takođe, neki autori su otvoreni za razmenu svojih radova preko društvenih mreža za istraživače poput ResearchGate, Academia.edu ili Mendeley.
    Konačno, možete uputiti zahtev autoru putem Twittera koristeći hashtag #icanhazpdf sa linkom ili bibliografskim podacima za primerak koji vam je potreban.
     

    Nabavka preko biblioteke

    Primerak rada možete naručiti i preko međubibliotečke pozajmice. Biblioteka INNV sarađuje sa Univerzitetskom bibliotekom "Svetozar Marković", tako da je moguće pozajmiti knjige i časopise i iz inostranih biblioteka.
    Više o ovoj usluzi ovde.
     
     
    Napomena: zbog kršenja vlasničkih prava ne možemo preporučiti veb-sajtove Sci-Hub i Z-lib.org koji neovlašćeno postavljaju naučne publikacije u slobodan pristup.
  • Digitalni repozitorijum VinaR je zajednički repozitorijum naučnih radova svih istraživača u okviru Instituta za nuklearne nauke Vinča.

    Vinar 06112019

    Digitalni repozitorijumi pružaju mnoge pogodnosti, kao što su:

    • bolja vidljivost radova - Internet pretraživači i servisi (Google, Google Scholar, OCLC WorldCat, BASE, CORE, i dr.) pretražuju i digitalne repozitorijume, što značajno povećava šanse da neki naučni rad bude pronađen. Takođe, istraživači u svetu sve više koriste specijalizovane pretraživače i druge alate za pretraživanje repozitorijuma kako bi pronašli literaturu, pogotovo onu koja je javno dostupna (open access). [vidi Green Open Access]
    • dugoročno čuvanje - repozitorijume održavaju biblioteke, koje su posvećene dugoročnom pristupu i čuvanju svojih kolekcija. U VinaR-u možete trajno čuvati sve vaše radove na jednom mestu.
    • trajni link - po pohranjivanju u repozitorijum, rad dobija trajnu URL adresu. Ovo je posebno korisno za radove koji nemaju DOI broj.
    • univerzalni pristup - rad objavljen u naučnom časopisu može biti dostupan za nekoliko stotina ili hiljada pretplatnika, dok pohranjivanje rada u repozitorijum čini da postane dostupan svima.
    • veća izloženost - repozitorijumi omogućavaju bolju primećenost i promovisanje radova za sve koji su zainteresovani. A pohranjivanje u repozitorijume sa otvorenim pristupom, kao što je VinaR, može dovesti do veće citiranosti.
    • bolja povezanost - primenom međunarodnih standarda za razmenu podataka (OAI-PMH), repozitorijumi mogu da se povezuju, dele svoje radove i metapodatke, i time doprinose većoj vidljivosti i boljoj promociji svojih kolekcija.

    VinaR repozitorijum podržava otvoreni pristup. Svi istraživači Instituta se ohrabruju da Biblioteci dostavljaju svoje recenzirane rukopise (verzija rada koja je prihvaćena za objavljivanje), jer one najčešće ne podležu autorskim pravima izdavača i mogu da se postave u repozitorijum u otvorenom pristupu. Više o otvorenom pristupu možete pročitati na stranici Open Access.

    Za više informacija o repozitorijumu možete pisati na This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it..

  • Istraživači u Srbiji većinu literature pronalaze posredstvom servisa KoBSON. U KoBSON-u se mogu naći najnovija godišta vodećih svetskih časopisa i dostupne su najpoznatije baze podataka u svetu.
    Ipak, s vremena na vreme naiđete na neki rad za koji nemate pristup preko ovog servisa. U nastavku ovog kratkog teksta pokazaćemo na koji način možete doći verzije rada koji tražite i koji se nalazi u otvorenom pristupu (Open Access).
     
    Google Scholar No access
     
     
    Danas velika većina izdavača dozvoljava da autori postave prihvaćenu i recenziranu verziju svog rada (tzv. post-print verzija) na svoj lični veb-sajt ili institucionalni repozitorijum. Najčešći uslov za ovakav vid publikovanja je da post-print verzija bude zaključana (pod embargo periodom) na neko određeno vreme (često između 6 i 12 meseci, ponekad i 24 meseca) od dana objavljivanja. Ovaj način objavljivanja u otvorenom pristupu naziva se i Green Open Access. Više o politikama izdavača i časopisa možete saznati na servisu SHERPA/RoMEO.
     
     
    Google Scholar je sasvim sigurno najpopularniji pretraživač naučne literature u svetu. Post-print verziju rada možete pronaći odlaskom na link All [broj] versions koji se nalazi u dnu svakog pojedinačnog rezultata [v. sliku ispod]:
     
    Google Scholar All versions
     
     
    Među ponuđenim rezultatima mogu se pronaći one verzije radova koje su u otvorenom pristupu.
    Google Scholar CORE
     
    Google Scholar VinaR
     
     
    Istraživači INN "Vinča" mogu postavljati post-print verzije na institucionalni repozitorijum VinaR. Na ovaj način ćete poboljšati vidljivost svojih radova i omogućiti dostupnost i onim istraživačima koji nisu pretplaćeni na časopise u kojima objavljujete svoje radove. Za sve informacije pišite na This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it..
     
  • Istraživači u Srbiji za dostupnost radova u punom tekstu mogu najviše zahvale servisu KoBSON, koji već dugi niz godina čini da proces dostupnosti naučne građe bude neometan i na najvišem mogućem nivou. Ipak, dešava se da poneki izdavač ili naučni članak nisu dostupni preko ovog servisa, pa je potrebno izdvojiti određenu sumu novca kako bi se taj rad kupio.

    Na sreću, u poslednjih nekoliko godina se dosta radilo na izradi servisa koji će moći da iskoriste pun potencijal digitalnih repozitorijuma naučnih radova. Ovde ćemo vam predstaviti dva najpoznatija servisa: Unpaywall i CORE Discovery. Oba servisa su potpuno besplatna, i veoma lako i brzo se instaliraju na veb-brauzer (Google Chrome ili Mozilla Firefox).


    Unpaywall

    Unpaywall je servis koji pronalazi i prikazuje javno dostupne verzije radova objavljenih u časopisima. Do radova dolazi posredstvom CrossRef-a (radovi objavljeni u tzv. zlatnom otvorenom pristupu) i iz repozitorijuma (gde pronalazi deponovane recenzirane rukopise za koje je istekao embargo period, tzv. zeleni otvoreni pristup).

    Unpaywall je moguće instalirati na Google Chrome i Mozilla Firefox brauzere (link). Nakon instalacije, sa desne strane prozora brauzera pojaviće se ikonica "katanac". U zavisnosti od boje katanca određuje se dostupnost rada. Klikom na zelenu ikonicu (zeleni katanac) dolazi se do rada u PDF formatu.

    Unpaywall green  Zeleni katanac označava da je rad u slobodnom pristupu
     Unpaywall grey  Sivi (zaključani) katanac znači da je rad potrebno platiti.


    Web of Science je prilagodio ovaj servis svojoj bazi, tako da se dostupne verzije radova iz repozitorijuma mogu videti i na ovaj način (v. sliku ispod).

    Web of Science


    CORE Discovery

    CORE je najveći agregator repozitorijuma na svetu. U njemu možete pretraživati više od 135 miliona publikacija. Za razliku od drugih agregatora, CORE preuzima i pun tekst, ako je dostupan u otvorenom pristupu. Od 2019. godine CORE nudi dodatak za brauzere CORE Discovery - uslugu sličnu Unpaywall-u, s tom razlikom što se CORE oslanja na radova koje je prikupio iz repozitorijuma.

    Ako je rad dostupan u otvorenom pristupu, pojaviće se zeleni katanac i natpis Free full text found OPEN. Ukoliko rad nije dostupan, pojaviće se crveni katanac sa predlogom za radove koji su tematski slični onom koji korisnik trenutno pregleda.

    Core green

     
     

    Core red

     

    Još ponešto važno za kraj...

    I Unpaywall i CORE preuzimaju podatke iz repozitorijuma VinaR - institucionalnog repozitorijuma Instituta "Vinča". Savetujemo da nam šaljete verzije radova koje su recenzirane i odobrene za objavljivanje od strane časopisa u kojem publikujete (accepted manuscript ili post-print) na email adresu This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it..Ove verzije će biti pohranjene u digitalni repozitorijum Vinar. Na ovaj način možete poboljšati vidljivost svog rada, a samim tim i citiranost.

    Većina izdavača dozvoljava da se ova verzija nađe u otvorenom pristupu nakon određenog embargo perioda (najčešće je to između 6 i 12 meseca, ponekad i do 24 meseca). Koji su uslovi izdavača kada je u pitanju objavljivanje u zelenom otvorenom pristupu? Srećom tu je servis SHERPA/RoMEO, a možete i da svratite do Biblioteke po savet.

     

  • OpenAccess

    Otvoreni pristup (Open Access) je međunarodni akademski pokret koji se zalaže za slobodan, besplatan (onlajn) pristup svim naučnim informacijama, kao što su publikacije i podaci. Osim pristupa, ovaj koncept obuhvata i preuzimanje, kopiranje, distribuciju, štampanje, i pretraživanje i analiziranje informacija (“data mining”), uz poštovanje etičkih i pravnih obaveza.

    Jedna od najvećih prednosti otvorenog pristupa je povećanje vidljivosti rezultata istraživanja, što može znatno da utiče na veću citiranost i da pozitivno utiče na naučnu reputaciju autora i institucije u kojoj radi. Principi otvorenog pristupa predstavljeni su u Berlinskoj deklaraciji o otvorenom pristupu znanju u nauci (2003). Ovu deklaraciju potpisale su mnoge akademske organizacije širom sveta, uključujući i Univerzitet u Beogradu.

    Otvoreni pristup može da se ostvari na dva glavna načina:

    Zlatni pristup (Gold Open Access)

    Objavljivanje naučnog rada u časopisu koji poštuje politiku otvorenog pristupa se najčešće smatra za “zlatni pristup”. Za objavljivanje radova u ovakvim časopisima često je potrebno platiti troškove objavljivanja ili Article Processing Charges (skr. APC). Troškovi objavljivanja mogu da idu od 100 evra pa i do više hiljada evra, kao što je slučaj kod časopis poput Nature ili Science. Stoga je poželjno da se dobro raspitate pre objavljivanja i ove troškove uračunate u troškove projekta.
    Da li časopis u kojem želite da objavite Vaš rad podržava objavljivanje u otvorenom pristupu, možete saznati u politikama časopisa. Časopisi koji objavljuju isključivo radove koji su u otvorenom pristupu popularno se zovu "zlatni časopisi" i njih možete pronaći na veb-sajtu DOAJ - Directory of open access journals.

    Pažnja: vodite računa prilikom izbora časopisa, jer pojedini časopisi ne poštuju načela naučne etike i preskaču proces recenzije (peer-review), a za to naplaćuju APC. Ovo su tzv. predatorski časopisi. Za bilo koju pomoć oko izbora časopisa za objavljivanje ili proveru časopisa u kojem želite da objavite svoj rad, pozovite bibliotekare ili nam pišite na This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it..

    Dijamantski pristup (Diamond Open Access)

    Posebnu podgrupu zlatnog otvorenog pristupa čine časopisi koji ne naplaćuju troškove objavljivanja u otvorenom pristupu (APC). Ovo su tzv. dijamantski časopisi. Izdavači ovakav način poslovanja naplaćuju iz drugih izvora, kao što je finansiranje iz budžeta univerziteta ili naučnog društva koje je vlasnik časopisa. Jednu kratku listu ovih časopisa sa kategorizacijom MPNTR možete videti na našoj stranici Dijamantski OA časopisi.

    Hibridni otvoreni pristup (Hybrid Open Access)

    Časopisi kojima se pristupa putem pretplate, ali uz doplatu izdavač omogućava objavljivanje pojedinih članaka u otvorenom pristupu nazivaju se hibridni časopisi. Ovaj vid objavljivanja sve češće nailazi na oštre kritike naučne javnosti, pre svega zbog mogućih dupliranih troškova institucije - prvi put za pretplatu na celokupan časopis, i drugi put za objavljivanje jednog ili više članaka u njemu (fenomen poznat kao double-dipping). Grupa nacionalnih sponzora nauke koja je okupljena oko inicijative Plan S se zauzela da od 2021. godine više ne finansira objavljivanje radova u hibridnim časopisima kroz finansiranje projekata. Evropska komisija je usvojila odluku da u programu Horizon Europe neće finansirati objavljivanje u časopisima sa hibridnim otvorenim pristupom, već samo u časopisima sa zlatnim pristupom.
    Ukoliko autor ne želi da plati objavljivanje u otvorenom pristupu, često zadržava prava da deponuje svoj rad (često kao prerint ili nerecenziranu verziju) kroz samoarhiviranje u otvorenom repozitorijumu, tzv. zeleni pristup (vidi dalje).

    Zeleni pristup (Green Open Access)

    Zeleni pristup omogućava autoru da rezultate svog naučnog rada pohrani u repozitorijum koji je u otvorenom pristupu, kao što je VinaR. Prednost zelenog pristupa je što se, osim objavljenih radova, u repozitorijum mogu pohraniti i recenzirane verzije radova (tzv. post-print verzija, odnosno rad koji je prošao stručnu recenziju, ali još nije pripremljen za štampu i objavljen). Većina izdavača dozvoljava postavljanje recenzirane verzije rada u repozitorijum, često uz embargo period koji je najčešće 12 meseci od objavljivanja rada. Najbolji način da saznate kakva je politika časopisa prema recenziranim verzijama radova i otvorenom pristupu je uvidom na sajt projekta Sherpa/Romeo. Ako ne objavljujete rad u otvorenom pristupu, makar osigurajte da recenzirana verzija može da se pohrani u repozitorijum.

     

    U julu 2018. godine Ministartsvo nauke i tehnološkog razvoja donelo je Platformu za otvorenu nauku, po kojoj su svi učesnici u naučno-istraživačkoj delatnosti koji se finansiraju iz budžeta ili učestvuju u projektima koje finansira Ministarstvo u obavezi da predaju objavljene naučne radove i primarne podatke u digitalne repozitorijume sa otvorenim pristupom. Senat Univerziteta u Beogradu usvojio je ovu Platformu u martu 2019. godine. Kompletan tekst ove odluke se nalazi ovde.

    Platforma takođe predviđa da ukoliko autori nisu u mogućnosti da radove objave u otvorenom pristupu, mogu da provere da li izdavač podržava samoarhiviranje ili “zeleni pristup”. Ukoliko dozvoljava “zeleni pristup” potrebno je proveriti da embargo period ne bude duži od 12 meseci. Ako je politika izdavača da embargo period bude duži od ovog roka, moguće je pregovarati sa izdavačem i objasniti da je Srbija usvojila Platformu za otvoreni pristup. Neprofitna organizacija SPARC je izradila SPARC Author Addendum - aneks ugovora koji omogućava autoru da zadrži određena prava i omogući otvoreni pristup u propisanom roku. Pomoć u vezi sa pregovarima sa izdavačima uvek možete potražiti u Biblioteci Instituta.

    Biblioteka Instituta preporučuje da na brauzer (Mozilla Firefox ili Google Chrome) instalirate alate koji automatski pronalaze verzije naučnog rada koji čitate, najčešće u post-print verziji, a koje se mogu pronaći u nekom repozitorijumu u otvorenom pristupu. O ovim alatima smo pisali u našem blogu postu koji možete pročitati ovde.

  • Tokom prošle godine omogućeno je prikazivanje podataka o citiranosti radova za svaki rad za koji postoje podaci o citiranosti u citatnim bazama Web of Science i Scopus. Ovaj podatak možete pronaći grafički izdvojen, u vidu krugova sa brojem citata (v. sliku ispod).
     
    Metrics
     
     
    Osim podataka o citiranosti u bazama Web of Science i Scopus, repozitorijum je povezan i sa novom citatnom bazom Dimensions firme Digital Science.
     
    Dimensions
     
     
    Još jedan zanimljiv pokazatelj prihvatanja rada od strane naučne zajednice je Altmetric.com koji je instalisan u repozitorijum krajem 2018. godine. Ovaj servis beleži pominjanje rada na društvenim mrežama, blogovima, vestima, kao i citate u patentima, javnim politika, i Vikipediji na engleskom jeziku. Podaci se automatski ažuriraju u realnom vremenu.
     
    Altmetric
     
    Svaka od ovih ikonica predstavlja link do liste publikacije koje citiraju rad, s tim što treba obratiti pažnju da bazama Web of Science i Scopus treba pristupiti sa Akademske mreže.
     
  • O ORCID identifikatoru smo već pisali u sekciji "Korisno - Identifikatori".

    Popunjavanje ORCID profila može da bude naporno, pogotovo kada imate mnogo radova. Srećom, postoje načini za prenos radova iz drugih sistema poput digitalnih repozitorijuma, citatnih menadžera (npr. Zoter ili Mendeley) ili citatnih baza (Scopus, Web of Science).

    Ovde ćemo pokazati kako na jednostavan i brz način možete da prebacite sve Vaše radove iz institucionalnog repozitorijuma VinaR Instituta "Vinča" na Vaš ORCID profil. Ovo uputstvo pretpostavlja da ste se već registrovali ORCID profil.

     

    UPUTSTVO

    1. Pretragom Vašeg imena na aplikaciji VinaR APP možete pronaći sve Vaše radove koji su uneti u VinaR repozitorijum. Proverite još jednom da li su to sve Vaši radovi, da se nije tu greškom našao neki rad koji niste pisali (sigurno nedostaju neki noviji radovi, što će uskoro biti takođe ubačeno u repozitorijum). Ako otkrijete da postoji rad čiji niste autor ili koautor, pišite na This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it. da ispravimo grešku.

    APP Authors

     

    2. Kada uđete na Vaš profil u aplikaciji APP, u odeljku "Author's Bibliography" kliknite dugme BibTeX i pojaviće se opcija da sačuvate bibtex fajl. Odaberite lokaciju gde želite da ga sačuvate, kliknite "Save file" i OK. Ovaj fajl ćemo kasnije importovati u ORCID.

    APP AuthorsBibliography

     

    3. Ulogujte se na Vaš ORCID profil (https://orcid.org/signin).

    4. Nađite sekciju Works, kliknite dugme "+ Add works" i odaberite opciju "Import BibTeX".

    Orcid AddWorks

     

    5. Kliknite dugme "Choose file" i odaberite bibtex fajl koji ste prethodno sačuvali. Kliknite "Open".

    Orcid ChooseFile

     

    6. Pojaviće se lista svih radova iz bibtex fajla. Klikom na dugme "Save" (disketa)(1) ili "Ignore" (kanta)(2) odabraćete radove koje želite da se prikažu na Vašem ORCID profilu. Za bržu opciju možete kliknuti dugme "Save all" (3).

    Orcid SaveDelete

     

    I to je to! U ORCID-u bi sad trebali da se nađu svi Vaši radovi koji su pohranjeni u VinaR repozitorijumu. :)

    Za pomoć pri povezivanju ORCID identifikatora i Scopus Author ID profila možete pisati na This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it..

  • Published: 28 January 2019

    RCUB tim nam je krajem prošle godine pripremio jedno lepo iznenađenje - svi repozitorijumi koje oni održavaju (među kojima je i VinaR), povezani su sa podacima koje prikuplja Altmetric.com. Na ovaj način svaki rad koji je objavljenjen u VinaR-u dobio je "Altmetric krofnu" za svako pojavljivanje na Twitter-u, Facebook-u, javnim politikama, Wikipediji, blogovima, i sl.

    To izgleda ovako: http://vinar.vin.bg.ac.rs/handle/123456789/1568.

    Altmetrics predstavljaju alternativni način merenja bibliometrije i naučnog uticaja. Saznajte više na https://www.altmetric.com/about-altmetrics/what-are-altmetrics i https://en.wikipedia.org/wiki/Altmetrics.