Otvoreni pristup (Open Access) je međunarodni akademski pokret koji se zalaže za slobodan, besplatan (onlajn) pristup svim naučnim informacijama, kao što su publikacije i podaci. Osim pristupa, ovaj koncept obuhvata i preuzimanje, kopiranje, distribuciju, štampanje, i pretraživanje i analiziranje informacija (“data mining”), uz poštovanje etičkih i pravnih obaveza.
Jedna od najvećih prednosti otvorenog pristupa je povećanje vidljivosti rezultata istraživanja, što može znatno da utiče na veću citiranost i da pozitivno utiče na naučnu reputaciju autora i institucije u kojoj radi. Principi otvorenog pristupa predstavljeni su u Berlinskoj deklaraciji o otvorenom pristupu znanju u nauci (2003). Ovu deklaraciju potpisale su mnoge akademske organizacije širom sveta, uključujući i Univerzitet u Beogradu.
Otvoreni pristup može da se ostvari na dva glavna načina:
Zlatni pristup (Gold Open Access)
Objavljivanje naučnog rada u časopisu koji poštuje politiku otvorenog pristupa se najčešće smatra za “zlatni pristup”. Za objavljivanje radova u ovakvim časopisima često je potrebno platiti troškove objavljivanja ili Article Processing Charges (skr. APC). Troškovi objavljivanja mogu da idu od 100 evra pa i do više hiljada evra, kao što je slučaj kod časopis poput Nature ili Science. Stoga je poželjno da se dobro raspitate pre objavljivanja i ove troškove uračunate u troškove projekta.
Da li časopis u kojem želite da objavite Vaš rad podržava objavljivanje u otvorenom pristupu, možete saznati u politikama časopisa. Časopisi koji objavljuju isključivo radove koji su u otvorenom pristupu popularno se zovu "zlatni časopisi" i njih možete pronaći na veb-sajtu DOAJ - Directory of open access journals.
Pažnja: vodite računa prilikom izbora časopisa, jer pojedini časopisi ne poštuju načela naučne etike i preskaču proces recenzije (peer-review), a za to naplaćuju APC. Ovo su tzv. predatorski časopisi. Za bilo koju pomoć oko izbora časopisa za objavljivanje ili proveru časopisa u kojem želite da objavite svoj rad, pozovite bibliotekare ili nam pišite na This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it..
Dijamantski pristup (Diamond Open Access)
Posebnu podgrupu zlatnog otvorenog pristupa čine časopisi koji ne naplaćuju troškove objavljivanja u otvorenom pristupu (APC). Ovo su tzv. dijamantski časopisi. Izdavači ovakav način poslovanja naplaćuju iz drugih izvora, kao što je finansiranje iz budžeta univerziteta ili naučnog društva koje je vlasnik časopisa. Jednu kratku listu ovih časopisa sa kategorizacijom MPNTR možete videti na našoj stranici Dijamantski OA časopisi.
Hibridni otvoreni pristup (Hybrid Open Access)
Časopisi kojima se pristupa putem pretplate, ali uz doplatu izdavač omogućava objavljivanje pojedinih članaka u otvorenom pristupu nazivaju se hibridni časopisi. Ovaj vid objavljivanja sve češće nailazi na oštre kritike naučne javnosti, pre svega zbog mogućih dupliranih troškova institucije - prvi put za pretplatu na celokupan časopis, i drugi put za objavljivanje jednog ili više članaka u njemu (fenomen poznat kao double-dipping). Grupa nacionalnih sponzora nauke koja je okupljena oko inicijative Plan S se zauzela da od 2021. godine više ne finansira objavljivanje radova u hibridnim časopisima kroz finansiranje projekata. Evropska komisija je usvojila odluku da u programu Horizon Europe neće finansirati objavljivanje u časopisima sa hibridnim otvorenim pristupom, već samo u časopisima sa zlatnim pristupom.
Ukoliko autor ne želi da plati objavljivanje u otvorenom pristupu, često zadržava prava da deponuje svoj rad (često kao prerint ili nerecenziranu verziju) kroz samoarhiviranje u otvorenom repozitorijumu, tzv. zeleni pristup (vidi dalje).
Zeleni pristup (Green Open Access)
Zeleni pristup omogućava autoru da rezultate svog naučnog rada pohrani u repozitorijum koji je u otvorenom pristupu, kao što je VinaR. Prednost zelenog pristupa je što se, osim objavljenih radova, u repozitorijum mogu pohraniti i recenzirane verzije radova (tzv. post-print verzija, odnosno rad koji je prošao stručnu recenziju, ali još nije pripremljen za štampu i objavljen). Većina izdavača dozvoljava postavljanje recenzirane verzije rada u repozitorijum, često uz embargo period koji je najčešće 12 meseci od objavljivanja rada. Najbolji način da saznate kakva je politika časopisa prema recenziranim verzijama radova i otvorenom pristupu je uvidom na sajt projekta Sherpa/Romeo. Ako ne objavljujete rad u otvorenom pristupu, makar osigurajte da recenzirana verzija može da se pohrani u repozitorijum.
U julu 2018. godine Ministartsvo nauke i tehnološkog razvoja donelo je Platformu za otvorenu nauku, po kojoj su svi učesnici u naučno-istraživačkoj delatnosti koji se finansiraju iz budžeta ili učestvuju u projektima koje finansira Ministarstvo u obavezi da predaju objavljene naučne radove i primarne podatke u digitalne repozitorijume sa otvorenim pristupom. Senat Univerziteta u Beogradu usvojio je ovu Platformu u martu 2019. godine. Kompletan tekst ove odluke se nalazi ovde.
Platforma takođe predviđa da ukoliko autori nisu u mogućnosti da radove objave u otvorenom pristupu, mogu da provere da li izdavač podržava samoarhiviranje ili “zeleni pristup”. Ukoliko dozvoljava “zeleni pristup” potrebno je proveriti da embargo period ne bude duži od 12 meseci. Ako je politika izdavača da embargo period bude duži od ovog roka, moguće je pregovarati sa izdavačem i objasniti da je Srbija usvojila Platformu za otvoreni pristup. Neprofitna organizacija SPARC je izradila SPARC Author Addendum - aneks ugovora koji omogućava autoru da zadrži određena prava i omogući otvoreni pristup u propisanom roku. Pomoć u vezi sa pregovarima sa izdavačima uvek možete potražiti u Biblioteci Instituta.
Biblioteka Instituta preporučuje da na brauzer (Mozzila Firefox ili Google Chrome) instalirate alate koji automatski pronalaze verzije naučnog rada koji čitate, najčešće u post-print verziji, a koje se mogu pronaći u nekom repozitorijumu u otvorenom pristupu. O ovim alatima smo pisali u našem blogu postu koji možete pročitati ovde.